U sobi zvuk poznate pesme.
Sve prolazi
a ostaju slike
uvek iste
i uvek pune života.
Oči boje mladog kestena
osvojile su oči mirisnog ruzmarina.
Lišće na putu
ostaje zauvek svedok naš
da smo smeh
jedno drugom krali
da smo i zori
malo smeha dali.
Beličast sjaj
i pahulja zove u novi dan.
Hladno li je bilo nekad
a sad srce tugom diše.
U polutami sedim
društvo mi pravi pesma naša
a na podu
rasute stoje slike
uvek iste
i uvek pune života.