Drag mi jesi
ali
da li te volim?
Tek kad odeš
znam
poželeću
da mi se tvoj
dodir vrati.

Znaš li šta bih volela?
Volela bih
da kao ptica
odletim negde daleko
da osvojim more
možda nečije srce.
A možda i neko
osvoji mene.

Ostavljam te sad
idi drugu svom
meni više nećeš
nanositi bol.
Potajno si htela
drugoga da ljubiš
a mislila nisi
da možda i gubiš.
I sad nemaš mene
a nemaš ni njega
biti sam na svetu
najteže je od svega.
Drugi su mi pričali
a ja nisam hteo
u neverstvo tvoje
nisam verovao.
U meni odjeknuo
jedan dobar glas
da sve lepo što je bilo
ostalo je iza nas.

Bez tebe sam
i kuda kad ne znam
kome da prošlost
besplatno dam.
Kada bih mogla
da te ne vidim
ne čujem
da su bar bile grešne noći
lakše mi jer znam
da će sve jednom proći.
Pesma je vetra
dovoljno glasna
poruka tvoja
za mene jasna.
Uz pesmu vetra
što polako od mene ide
zaboravljam tebe
jer ove lepe oči
ne žele zbog drugog
da se tuđih pogleda stide.

Ne tražiš od mene
ja ti poljupce šaljem.
Ne ljubiš mi usne
ja te očima grlim.
Ne gledaš me srećnu
ja ti pesmu pišem.
Ne pevaš o nama
ja te stihom budim.
Ne volim kad lažem
ja ću te
lagati i dalje
i neću da te volim
i voleću te danas
od sutra manje.

Iza mene ostaje

veliki grad.

Ostaje snegom okupan

Novi Sad.

Ostaje sve

što bilo je očima drago

odlazim

jer htela sam tako.

Zapevaj pesmu

koju još nikome

pevala nisi.

Zaplači na ramenu mom

kada te nešto zaboli.

Ja ću te čuvati ako treba

ja ću te uspavati

kada dođe vreme

biću uvek tu.

Zaigraj u parku belom

i probudi svoje srce

moja draga miljenice.

Anji

Neka galeb jezeru progovori
neka ptica u letu zapeva
a tvoj sjaj
neka grli me večno
sunce mog života.
Neka cvet u bašti zaigra
neka rosa zoru poljubi
a tvoj sjaj
neka grli me večno
sunce mog života.
Neka se školjka u talas zaljubi
neka san na javu zamiriše
a tvoj sjaj
neka grli me večno
sunce mog života.

Volim te najviše na svetu
Tvoja teka Jeca

13.02.2000.

Počinje san da mi se ruši
u grudima me suza guši
nestao si tragom kiše
za tobom i ona plače
za tobom i srce
prestaje da diše.
Verovah Bogu kad kaže
da nebo ga nikad ne laže.
Isto si govorio
usnama mekim
ljubila sam iskreno
osetila bol na svojoj koži
i uzalud mi trud
kada tvoja reč
uz moju neće da se složi.
Zato
pevaj mi noćas gitaro
ostalo suza je malo
dala sam sve za ljubav tu
sad živim samo za muziku.

Dok postoji pesma
živećeš u meni.
Mrzeću svakog
ko o tebi peva
ko za tebe stvara.
Slušaću noću šapat kiše
ime ću tvoje u molitvu da stavim
dodir ću tvoj
u telu da svijem.
Prvi
topao dodir
tvoj
za mene dalek
bio
dalek i ostao.
Poželeću ga još mnogo puta
poželeti samo.
Ti si postao
i ostao deo prošlosti.
Deo nečije prošlosti.