I na nebu ljubav raste.
Sve što sija
beše malo.
Za života ostalo je
što je sunce nebu dalo.

Ima li na svetu mesto
što se zove dom?
Kada dođem
da mi ruke pruže s osmehom.
Jer ti si taj
zbog koga sam
ostala
bez igde ikoga.
Hoću srcu da naredim
da preboli bol
neka kaže
neka slaže
da nisi više u srcu mom.
Kome priču da ispričam
a da ne boli?
Bilo bi mi mnogo lakše
da te ne volim.
Hoću srcu da naredim
da izbriše strah
neka slaže
neka kaže
da od vatre u ljubavi
ostao je samo prah.

Kad je sunce zašlo
rekao si meni
– oprosti mila
al‘ ovo je kraj –
u grlu se vazduh
zadržao tren
u očima nesta
zaljubljeni sjaj.
Kad je zvezda pala
šapnuo si meni
– ne gledaj mila
ove zvezde pad –
u očima suza
najavila bol
boli me što sve je
sve je tužno sad.
I sve u meni
htelo bi tebi
duša uz pesmu
da zatreperi
suza se ledi
kako i ne bi
jer
gde mi je snaga
kada ljubav sad ne vredi?

Bledo je jutro ovog dana
i ovog trena
ti si misao moja.
Uzdah vetra i do mene stiže
na klupi ispisujem tvoje ime
gledam u tuđi dlan.
A ti spavaš.
Koga li sanjaš
koga ljubiš?
Trebaš mi
da lutamo zaboravljenom rekom
trebaš mi
da kupimo plodove što zemlja rađa
trebaš mi
a ti spavaš.
Koga li sanjaš
ko li te budi?

Ne
to više nisam ja.
Ne tvoja dobra
ne tvoja slatka
ne tvoja ljubavnica.
Ni ime mi ne pamtiš
ni dobru vest ne donosiš
samo želiš.
Od istine bežiš
ti ne znaš šta znači
živeti u dvoje
ti nećeš da priznaš
da te plaši
sve što je moje.
Želeo bi da sam tvoja dobra
tvoja slatka
tvoja ljubavnica
a ti idi sad
kao da nikada
kraj mene se probudio nisi.
Moj je bol
što sam sama
na raskršću izgubljena
i u tebe zaljubljena.

Dvadeset i šest punih
čaša vina dižem
da nazdravim u našu čast.
Koliko je godina za nama
koliko je prošlo dana
a sada
vidiš li?
Novi svet
drugi ljudi
a i mi smo neko drugi.
Vezuje nas prijateljstvo
i sećanje na detinjstvo.
Ostalo nam dečjeg smeha
ostala nam radost prošla
nisam te zaboravila.
U tvoj život
ponovo sam
evo došla.

Iza mene svetlo
ispred gori sveća
u meni praznina.
Neko nedostaje.
Nečija ruka me mami
i želja mi da znam
ko se iza koga krije.
Gledam u nebo beogradsko
njega ne može da vidi svako.
Neko bi želeo da ne boli
neko bi voleo
čak i da me voli.
Ko je stranac u tišini
ma ko je kad nemam
nikog svog?
Gledam u nebo beogradsko
njega ne može da vidi svako.
Iza mene plače juče
ispred već čeka sumorno sutra
u meni ista
usamljena jutra.

Kad zakucaš prstima svilenim
moje tajne
poleteće zagrljaju tvom
ti nemirna zvezdo.
Ne lutaj mojim snom.
Obasjaj put mojih koraka
i ostani tu.
Zatvori oči
i kraljica noći tebi će doći.
Poljubi sjaj mojih usana
i ostani tu.
Ti nemirna zvezdo
ti si ona pesma moja
ti si onaj život moj.

Koračam po tlu
ali ne osećam dno pod nogama.
Sva čarolija nestala je
a ni tebe više nema.
Mnogo sam puta
šaptala ti ime
mnogo sam puta
dozivala anđela svog.
I dalje me
svaki pogled boli
i dalje od tebe
nemam čak ni glasa.
Zato bih sutra
da zaboravim sve što boli.
Sutra bih u novi sjaj
jer je nova zora
i sa tobom
i bez tebe
da se živi mora.

Nestani
ponesi sve
baš sve sa sobom
zabranjujem sebi
ljubav sa tobom.
Neka je to bila
i samo strast
zaboraviću sve
laž ne.
Carstvo ljubavi koje smo gradili
nema ga
ne.
Ti si ga srušio
pa
da li je vredelo
što smo se voleli?