Kao labud sam
u jezeru cveća
ruke pruža prvom gostu
i ja isto tako
ruku dajem tebi
pesmo moja
malo bi bilo
živote moj.
Kada bih da zaplačem
pogledam oblak kako sam luta
i sam sedi kraj plavog puta.
Ne zaplačem.
Kada bih da zapevam
čujem vetar u ponoć svira
i glas se moj izgubio sa njim.
Ne zapevam.
Sva lepota
u pesmu je stala.
Hvala tebi
pesmo moja
malo bi bilo
živote moj.