Putuješ sam
dok noć svira baladu o nama.
Mirišu ti usne
na rascvetale pupoljke trešnje.
Oči ti sijaju poput vatre
i lepota duha tvoga
mami me u naručje tvoje.
Samo ruke su ti sklopljene
dok moje izgovaraju molitvu mira.
Taj mir
osetiće danas ti
taj zrak života ispuniće te snagom
za novi početak.
Osvanućeš zajedno sa rosom jutra
u nekoj novoj zemlji
u svetloj senci velikog grada.
Osetićeš kako ti peva slavuj
kako ti prija voda sa izvora
a nedostajaće ti samo neko
ko sastavlja rasute bisere za tebe.
U snu će te pogledati sneno oko
pozvaće te usne
koje prosipaju med za sobom.
U ranu zoru
kada te probudi kap kiše
biće to suza moja
a u hladnu nemirnu noć
ispratiće te zvezda
u koju ću se
tebi za ljubav pretvoriti.