Dok postoji pesma
živećeš u meni.
Mrzeću svakog
ko o tebi peva
ko za tebe stvara.
Slušaću noću šapat kiše
ime ću tvoje u molitvu da stavim
dodir ću tvoj
u telu da svijem.
Prvi
topao dodir
tvoj
za mene dalek
bio
dalek i ostao.
Poželeću ga još mnogo puta
poželeti samo.
Ti si postao
i ostao deo prošlosti.
Deo nečije prošlosti.