Jednom davno…jedna devojčica…imala je san..

I sada nešto o sebi piše, o svojim osećanjima, snovima, željama. Pokušavajući da iz sebe iznese emocije kako bi se osećala slobodnije, uspela je da njima dotakne deo sebe koji do tada nije poznavala.

San je na krilima ljubavi doleteo do jednog trenutka u kome glavnu ulogu imam ja. Zadatak je da na izvor ljubavi dočekam širokog osmeha i čarobnog pogleda, svakog. Svakog ko želi da od trenutka stvori bajku.

Kada napišem stih i zaboravim na njega, kao da me prati i oživi sve što u njemu stalo je. Kao da sam najjača, kao da sam najlepša, nestvarna samoj sebi dok olovkom ispisujem prazno. Prazno mesto uvek ostaje moje, za mene, za onaj deo skriven iza pogleda u koji ne može svako da stane.

Ako ne znate da letite, naučite da kroz pesmu zajedno sa mnom lebdite na krilima ljubavi i umivate se na izvoru moje reke.

U toj reci oživeo je jedan san, jedne devojčice, koja je uspela da svoju snagu, želju, svoj nemir i najveću tajnu pretvori u raspevane dane i ovo vreme učini večnim trenutkom.

Jelena Paunović

Novi Sad, oktobar 2001.