Nikog.
Samo tišina i ja.
Poneki list padne u zaborav
poneka suza pokvasi belo lice.
Zvezde sijaju u mojim očima
u daljini se čuje bol mojih koraka
i tuga velika.
Dugo čekam da nekog zagrlim
da mi neko kaže
„mila sve će to proći.“
Zar su baš svi otišli?
Zar si i ti od mene daleko?
Gledam kako život prolazi kraj mene
i ničim ne mogu da vratim tebe.
I nikog nema
a kao da svi su tu.
Zar su baš svi morali da odu?
Zar i ti tajno moje radosti?
Vrati se
vrati se u sjaj moga jutra
vrati se u neko novo sutra.
I opet nikog.
I opet sama.
Tišina svira uspavanku o nama.
I svi su
baš svi su otišli
i svi su
baš svi su me slagali.
Zar i ti jedini cvete moje mladosti?

I kada mi do pesme nije
ja pevam je tebi
mali moj.
Oči tvoje
plave
zelene boje
gledaju me
i kada su ljute
i kad su vesele
i kad su iskrene
i dok varati znaju.
Prvi dan proleća
hladan
siv i dalek
a tebe nema.
I ko zna čije te oči sada gledaju
čije te ruke maze
usne tepaju
mali moj.

Ispod stopala mojih zlatno lišće spava
a noć iz daljine priziva tugu
da prigrli usamljenu dušu.
Danas plačem
ali bez suza
oči sijaju od bola
a kraj mene nema nikoga.
Da li je danas ptica ranjena
ili je pas tužno zacvileo
ili je samo rekao istinu neko
ko mi je u životu sve.
Usne su zaboravile šta je to osmeh
oči su zaboravile šta je to sreća
srce ja zaboravilo da voli
jer voljeno nije.
Rekoh li ja
da je srce zaboravilo da voli?
Ne.
Danas te voli bolno
i od danas te voli zauvek.

Gde i kada ćeš doći ti?
U kom gradu da pitam za tebe
i u čijim očima da potražim tvoje?
Ja nemam više vremena
i nemam više načina
kojim bih se borila.
Ja moram
da zaboravim samo onaj dan
u kome sam osetila pogled tvoj.
Sve su moje tajne otišle
gde ih svako zna
sve nade nestale
gde se niko ne nada.
A ja?
Stojim i čekam gde i kada ćeš doći ti.
Na putu nikog
na nebu nikog.
Pusto sve.
Ipak te nađoh
ovde
u grudima…
Hajde
samo još jedno šapni mi
nekad…
Gde i kada ćeš doći ti.

U nevidljivom zraku

topli dah nek‘ zagrli tebe

kao majku

kao ženu

kao damu.

Ja kažem da ružu milovati treba

uliti snage u latice njene

a ti k’o ruža

mirisna snena

živiš u krilu ptičijeg gnezda.

I dok Dunav grli me snažno

samu

lik tvoj kroz dušu zaluta moju

glas ljubavi

reč nečija

ljubavi nikada dosta

ljubavi tvoje malo mi je.

Ljubavi naše iste su

iste i želje u nama su.

I kad noć pokuca na prozor tvoj

i mesec zapeva

to biću ja

daleka ali tvoja.

Samo tvoja mala ptica

koja se tebi rado vraća.

I ti si ružo moja

k’o ja u noći sama

ali i dok spavaš

i kad si budna

ja te čuvam

i nikom ne dam moja draga mama.

Zašto da plačem kad ne volim suze?
Zašto te volim kada te nemam?
I dok sedim
i dok ćutim
suza suzu teši
sve je samo uzdah srca mog.
Ja plačem tiho
ne želim da znaš da je duša moja
zbog tebe umorna
starica postala.
Nemam te kraj zelenog jastuka
a volim te više nego ikoga.
Pevam.
Pevam i pevaću
sve dok u meni živi deo ljubavi tvoje.
Pevaću jer pesmom sam te stvorila
i nestvarnog zavolela.
I dok pevam ja i plačem
i volim te sve više.
Ostani moja pesma.
Pesma u kojoj plačem
plač u kome pevam.
Ja plačem i pevam…

Imati detinjstvo je imati sreću.
Imati sreću je imati bogatstvo.
Imati bogatstvo je imati moć.
Imati moć je imati ugled.
Imati ugled je imati prijatelja.
Imati prijatelja je imati nekog.
Imati nekog je imati mnogo.
Imati mnogo je imati tebe.
Imati tebe je imati sve.

Putuješ sam
dok noć svira baladu o nama.
Mirišu ti usne
na rascvetale pupoljke trešnje.
Oči ti sijaju poput vatre
i lepota duha tvoga
mami me u naručje tvoje.
Samo ruke su ti sklopljene
dok moje izgovaraju molitvu mira.
Taj mir
osetiće danas ti
taj zrak života ispuniće te snagom
za novi početak.
Osvanućeš zajedno sa rosom jutra
u nekoj novoj zemlji
u svetloj senci velikog grada.
Osetićeš kako ti peva slavuj
kako ti prija voda sa izvora
a nedostajaće ti samo neko
ko sastavlja rasute bisere za tebe.
U snu će te pogledati sneno oko
pozvaće te usne
koje prosipaju med za sobom.
U ranu zoru
kada te probudi kap kiše
biće to suza moja
a u hladnu nemirnu noć
ispratiće te zvezda
u koju ću se
tebi za ljubav pretvoriti.

Jedno se proleće rodilo sa nama.
Poljima smo kupili makove
kidali pupoljke sa grana
i voleli se čežnjom mladih ljubavnika.
Leto smo krstili zavetom naše mladosti.
Na moru smo ostavili nevine duše
plesali do jutra
i voleli se čežnjom mladih ljubavnika.
Jesen smo obukli u tajne.
Kapi kiše su bili svedoci jednog trenutka
u kome su naše sudbine postale
i ostale večnost
i u kome smo se voleli
čežnjom mladih ljubavnika.
Zima nas probudila.
Posejala je suze na naša lica
donela bol našim srcima.
Zima je ostavila tišinu
kao poslednji
svečani čin
naše uzburkane strasti.

Pevaš a pevam i ja
luduješ a ludujem i ja
osmehuješ se a smejem se i ja
nisi sam a sama sam ja.
Pevaš a pevam i ja
piješ a pijem i ja
daleko si a još dalje sam ja
voliš a ne smem voleti ja.
Pevaš a pevam i ja
gledaš me a gledam te i ja
veseo si a vesela sam i ja
čovek si a maštam samo ja.